Slađana Bajić

PESMA O MENI
Kada pomislim da je idealizujem
Shvatam da ona idealna nije
A kada poželim da je kaljam i ružim
Život joj činim bezveznim i dužim
Šta da govorim, šta da radim
I šta da mislim o njenom životu koji se tek gradi
Nekad je bolje ne znati sve
Ali ona zna da njen život nije, niti će biti kao pre

SNEG
Dok sija Sunce ja brojim mesece
Dok pada kiša ja brojim nedelje
Dok pada lišće ja brojim dane
Kad pada sneg ja više ne brojim

DOM VAZDUHOPLOVSTVA
Spreman da poleti svakog časa
Prikovan za zidove sumorne zgrade
Osuđen da gleda a ne vidi
I leti a da se nikad ne pomakne
Stajaće tu još mnogo godina
Ispod njega svet će prolaziti
A njegova krila ostaće raširena
I samo će se boja na njemu menjati

TIŠINA MUZIKE
Molim za tišinu jer ona je uteha
Ona koja pažljivo sluša dok nema reči
Ona koja te povrediti neće
Ali neće ti ni jednu lepu reč reći
Molim za tišinu i surovu kišu
Koja lije po meni
Ali ne skida tugu i bol
I ceo svet postaje siv
I počinje da se čuje d-mol
Ali tišina ne nestaje
D mol se tu samo uklapa
On možda želi da tišinu razbije
Ali to mu ne uspeva
I sedim u praznom svetu
Sa jednim uvelim cvetom
U kome nema nitša sem tuge i bola
I čuje se samo tišina muzike

Slađana Bajić (1990, IV razred, Tehnička Škola „Novi Beograd“)